ZJ drugi o zoranu

Gospodina Zorana Jankovića imala sam sreću upoznat

Danijela Martinović

 

Gospodina Zorana Jankovića imala sam sreću upoznati prije više od deset proljeća. Naša povremena druženja prerasla su u jedno lijepo prijateljstvo.

Uvijek je mala svečanost biti sa njim u društvu jer je nasmijan, zabavan i jednostavan. Teško mi je izdvojiti samo jednu sliku koja me snažno podsjeća na Zorana jer smo imali predivnih druženja. Zoran ima divnih osobina koje ga krase i čine posebnim ali  jedna me se posebno dojmila; njegova želja da usreći, obraduje, uveseli ljude sa kojima surađuje. On dobro zna da je čovjek istinski uspješan i  sretan samo onda kada ga okružuju sretni ljudi. Na jednom takvom druženju u Gosporadskom rastavišču bilo je mnogo mojih kolega na raznim pozornicama a po prostorijama je cirkuliralo nekoliko tisuća ljudi.

Toga dana za vrijeme mog nastupa Zoran je došao da me pozdravi i ostao nekoliko pjesama a za to vrijeme atmosfera se toliko usijala da su ljudi pjevali, skakali i plesali toliko snažno da su uspjeli slomiti cijelu konstrukciju na kojoj smo svi zajedno bili. To je trenutak koji ću zauvijek pamititi - pjesmom srušili šator!! Pažljiv je u odnosima sa prijateljima i posjeduje nepogrešiv osjećaj za pravi trenutak.

Često radi male, tihe geste velikog čovjeka i prijatelja a jedna od meni najdražih je kada me 2. 6. 2012 na mom koncertu u Križankama dopratio do mikrofona poput kraljice dok  su svirali početni taktovi (inače njemu jedne od najdražih moje pjesme) Zovem te ja, pjesme koju uvijek kada pjevam posvetim njemu. Osobito sam počašćena što je pjesmu Ide mi u životu, ide mi Zoran odabrao kao simbol kojim slavi  svoje pobjede. Iskreno želim da je pjevamo  zajedno još mnogo puta na svim njegovim budućim pobjedama. Mnogo se školjki treba otvoriti da bi se pronašao jedan jedini biser – mnogo sam ljudi upoznala ali rijetke ću poput bisera okačiti na ogrlicu svoga života.

Jedan je Zoran Janković!

 



Prevod

Gospoda Zorana Jankovića sem imela srečo spoznati …

Gospoda Zorana Jankovića sem imela srečo spoznati pred več kot desetimi pomladmi. Najina občasna druženja so prerasla v lepo prijateljstvo. Biti v njegovi družbi je vselej majhna slovesnost, ker je nasmejan, zabaven in preprost.

Težko mi je odbrati samo eno sliko, ki me močno spominja na Zorana, ker so bila najina srečanja prečudovita. Zoran premore čudovite lastnosti, ki ga krasijo in ga delajo posebnega, toda ena se me je še posebej dotaknila: njegova želja, da osreči, vzradosti, razveseli ljudi, s katerimi sodeluje. Dobro namreč ve, da je človek resnično uspešen in srečen samo takrat, kadar ga obkrožajo srečni ljudje. Na enem izmed takih druženj na Gospodarskem razstavišču je bilo veliko mojih kolegov na različnih odrih, po prostorih pa je krožilo več tisoč ljudi. Tistega dne v času mojega nastopa me je prišel Zoran pozdravit in je ostal ob nekaj pesmih, vendar se je medtem atmosfera tako razvnela, da so ljudje peli, skakali in plesali tako ognevito, da se jim je posrečilo zlomiti celotno konstrukcijo, na kateri smo bili vsi skupaj. To je bil trenutek, ki si ga bom spominjala za vedno – s pesmijo smo podrli šotor!! Pozoren je v odnosih do prijateljev in ima nepogrešljiv občutek za pravi trenutek.

Pogosto naredi majhne, tihe geste velikega človeka in prijatelja, a ena izmed meni najdržajih je bila, ko me je 2. junija 2012 na mojem koncertu v Križankah pospremil do mikrofona kot kraljico, medtem ko so zveneli začetni takti moje pesmi (sicer ene izmed njemu najdražjih) Zovem te ja, pesme, ki jo vselej, kadar pojem, posvetim njemu. Posebno sem počaščena, da je pesem Ide mi u životu, ide mi Zoran izbral za simbol, s katerim slavi svoje zmage. Iskreno si želim, da bi jo skupaj zapela še velikokrat na vseh njegovih prihodnjih zmagah. Veliko školjk je treba odpreti, da se najde en sam samcat biser – veliko ljudi sem spoznala, a le redke bom kakor biser obesila na ogrlico svojega življenja.

Eden od njih je Zoran Janković!